|
Kur’an-Sura 37: 102-110 (Safat) |
Taurat: Postanak 22:1-18 |
| 102.Kad je Ismail odrastao i počeo pomagati ocu Ibrahimu, alejhis-selam, u poslu, Ibrahim reče: “Alah mi je odista pokazao u snu da te trebam zaklati, pa šta ti misliš o tome?” Rekao je ovako, a snovi vjerovjesnikā su istina, nisu od šejtana. Ismail se povinovao ovoj zapovijedi i samo rekao: “Pristupi izvršenju Alahove naredbe i zakolji me! Vidjet ćeš da ću strpljivo podnijeti Alahovu odredbu, da ću Mu se pokoriti! Ja sam zadovoljan Alahovim davanjem.” 103I njih dvojica, Ismail i Ibrahim, povinovaše se Alahovoj, dželešanuhu, naredbi. Ibrahim položi na tlo sina Ismaila kako bi ga zaklao. ,104.Tad, u tom teškom trenutku, Sveznajući Alah zovnu Ibrahima.105. Zovnuo ga je: “Ibrahime, izvršio si ono što se od tebe tražilo u snu! Kao što je tebe, Ibrahime, Plemeniti Alah nagradio zbog čvrstog vjerovanja i izvršenja Božije zapovijesti, isto tako nagradit će sve one koji se odazovu Znalcu svih tajni i sačuvat će ih od propasti.” 106. Zapovijest da Ibrahim, alejhi-selam, zakolje sina Ismaila bio je zbilja golemi ispit, koji je Ibrahim položio. 107.Alah, dželešanuhu, iskupio je Ismaila velikim ovnom kojeg je zaklao Ibrahim umjesto svog sina. 108.Osim toga, Svevišnji Alah sačuvao je lijep spomen na poslanika Ibrahima, alejhi-selam, u kasnijim naraštajima: svi ga spominju po dobru. 109.Neka je selam Ibrahimu, Božijem prijatelju, od Alaha, i sigurnost od svakog straha i svake neprijatnosti! 110.Kao što je Ibrahima dragi Alah nagradio zbog izvršenja zapovijesti, isto tako nagradit će sve dobročinitelje. |
22 A poslije toga pravi je Bog iskušao Avrama.+ Zazvao ga je: “Avrame!” A on je odvratio: “Evo me!” 2 Tada mu je Bog rekao: “Molim te, pođi u zemlju Moriju+ i sa sobom povedi svog sina, svog jedinca Izaka+ kojeg jako voliš,+ te ga prinesi kao žrtvu paljenicu na jednom brdu koje ću ti ondje pokazati.”3 Tako je Avram ustao rano ujutro, osedlao magarca te je poveo sa sobom dvojicu svojih slugu i svog sina Izaka. Nacijepao je drva za žrtvu paljenicu i pošao prema mjestu na koje ga je pravi Bog uputio. 4 Trećeg dana Avram je podignuo pogled i ugledao mjesto izdaleka. 5 Avram je tada rekao svojim slugama: “Vi ostanite ovdje uz magarca, a moj sin i ja otići ćemo onamo da se poklonimo* Bogu pa ćemo se vratiti k vama.”6 Tako je Avram uzeo drva za žrtvu paljenicu i stavio ih na svog sina Izaka. Potom je uzeo vatru* i nož pa su njih dvojica zajedno pošla dalje. 7 Tada je Izak rekao svom ocu Avramu: “Oče!” A on mu je odvratio: “Evo me, sine!” Nato ga je Izak upitao: “Imamo vatru i drva, ali gdje je ovca za žrtvu paljenicu?” 8 A Avram je odgovorio: “Sine moj, Bog će sebi pribaviti ovcu za žrtvu paljenicu.”+ I njih su dvojica zajedno pošla dalje.9 Na koncu su stigli do mjesta koje je pravi Bog pokazao Avramu. Ondje je Avram načinio žrtvenik i na njega naslagao drva. Potom je svom sinu Izaku svezao ruke i noge te ga je položio na žrtvenik povrh drva.+ 10 Tada je Avram pružio ruku i uzeo nož da ubije svog sina.+ 11 Ali Jehovin anđeo pozvao ga je s neba: “Avrame! Avrame!” Nato je on odgovorio: “Evo me!” 12 A on mu je rekao: “Ne diži ruku na sina i nemoj mu nauditi! Sada znam da se bojiš Boga jer mi nisi uskratio svog sina, svog jedinca.”+ 13 Tada je Avram podignuo pogled i nedaleko od sebe ugledao ovna koji se rogovima zapleo u grmlje. Stoga je Avram otišao onamo, uzeo ovna i prinio ga kao žrtvu paljenicu umjesto svog sina. 14 I Avram je to mjesto nazvao Jehova-Jire*. Zato se još i danas kaže: “Jehova će na svom brdu pribaviti ono što je potrebno.”+15 Potom je Jehovin anđeo drugi put pozvao s neba Avrama 16 i rekao mu: “‘Zaklinjem se samim sobom,’ kaže Jehova,+ ‘zato što si to učinio i nisi mi uskratio svog sina, svog jedinca,+ 17 doista ću te blagosloviti i doista ću umnožiti tvoje potomstvo* da ga bude kao zvijezda na nebu i kao pijeska na morskoj obali.+ Tvoj će potomak osvojiti gradove* svojih neprijatelja.+ 18 I preko tvog potomstva*+ bit će blagoslovljeni* svi narodi na zemlji jer si me poslušao.’ |
Home »